Da li slomljeno srce zaista postoji?

Da li slomljeno srce zaista postoji?

 

Da li vam je nekad neko slomio srce? Ili ste bar čuli ili sami upotrebili ovaj izraz? Najčešće se upotrebljava da opiše tužnu sudbinu ostavljene ljubavi, ali može biti i neko drugo veliko razočaranje. Ako bi trebalo da definišemo ovo stanje mogli bismo reći da je to osećaj intenzivnog emocionalnog stresa ili bola koji se oseća pri doživljavanju velike i duboke čežnje. Ali da li ste znali da slomljeno srce zaista postoji? Naime, sindrom slomljenog srca ili Takocubo sindrom je prvi put opisan 1990. godine u Japanu. Naziv je dobio stoga što leva komora pacijenta sa dijagnozom ovog stanja podseća na oblik oruđa koje se zove na japanskom tako-tsubo, a koje se koristi za lov na hobotnice.

 

 

 

Simptomi slomljenog srca

 

Slomljeno srce je stanje sa simptomima koji mogu veoma podsećati na srčani udar, poput bolova u grudima i nedostatka vazduha, ali je uzrokovan prolaskom kroz neki emocionalno stresan događaj, a ne začepljenim arterija. Takocubo kardiomiopatija, koja je prolazna i tipično izazvana akutnim emocionalnim stresom, poznata je i kao “stresna kardiomiopatija” ili “sindrom slomljenog srca”.

 

Simptomi sindroma slomljenog srca se mogu lečiti, a stanje se obično preokrene za nekoliko dana ili nedelja. Međutim, ako se ovaj sindrom ne leči može biti smrtonosan kao i srčani udar.

 

 

Šta se zapravo događa

 

Kada imate sindrom slomljenog srca, vaše telo oslobađa hormone stresa koji privremeno ograničavaju sposobnost vašeg srca da pumpa onoliko dobro koliko bi trebalo, a deo vašeg srca koji se naziva leva komora privremeno slabi i prestaje sa normalnim funkcionisanjem. Stručnjaci takođe veruju da se vaše koronarne arterije, koje dovode kiseonik do srčanog mišića, grče. Ovo najčešće izaziva bol u grudima i probleme sa cirkulacijom.

 

 

 

 

Može doći do vrtoglavica ili nesvestice, niskog krvnog pritiska, mučnine, nepravilnog rada srca. Simptomi obično počinju nekoliko sati nakon što ste doživeli jak stres ili šok. Tačan uzrok nije poznat, ali stručnjaci misle da povećani hormoni stresa (na primer, adrenalin) u suštini “omamljuju” srce, izazivajući promene u ćelijama srčanog mišića ili koronarnim krvnim sudovima (ili oboje) koje sprečavaju efikasnu kontrakciju leve komore. Sindrom slomljenog srca češće se javlja kod žena nego kod muškaraca, naročito nakon menopauze.

 

Postoji niz poznatih faktora rizika za sindrom slomljenog srca koji uključuju:

  • Pol. Ovo stanje pogađa žene mnogo češće od muškaraca.
  • Starost. Većina ljudi sa sindromom slomljenog srca starija od 50 godina.
  • Istorija neuroloških oboljenja. Ljudi koji imaju neurološke poremećaje, poput povrede glave ili epilepsije imaju veći rizik za sindroma slomljenog srca.
  • Prethodni ili trenutni psihijatrijski poremećaj. Ako ste imali poremećaje, poput anksioznosti ili depresije, verovatno imate veći rizik od za razvijanje sindroma slomljenog srca.

 

 

Kako se leči?

 

Sindrom slomljenog srca ponekad se može ponoviti, iako se kod većine ljudi ne ponavlja. Mnogi lekari preporučuju dugotrajno lečenje betablokatorima ili sličnim lekovima koji blokiraju potencijalno štetne efekte hormona stresa na srce. Prepoznavanje i upravljanje stresom u vašem životu takođe može pomoći u sprečavanju sindroma slomljenog srca, iako trenutno nema dokaza koji to potvrđuju.

 

Simptomi mogu biti prilično slični srčanom udaru, ali su stanja zapravo sasvim drugačija. Srčani udar je obično uzrokovan potpunom ili skoro potpunom blokadom srčane arterije. Ova blokada nastaje usled stvaranja krvnog ugruška na mestu sužavanja usled nakupljanja masti (ateroskleroza) u zidu arterije. Kod sindroma slomljenog srca, srčane arterije nisu blokirane, iako protok krvi u arterijama srca može biti smanjen.

 

Ukoliko ste osetili neke od navedenih simptoma neophodno je što pre konsultovati kardiologa, kako bi se dijagnostikovalo pravo stanje i dobila adekvatna terapija. Artro Sport je mesto na kojem ćete dobiti najbolju moguću negu vrhunskih specijalista iz svojih oblasti. Naš tim stručnjaka je jedna od naših najvećih vrednosti. Zakažite pregled i uverite se zašto.

Leave a Reply

Naša ordinacija Vam nudi besplatne konsultacije sa lekarom opšte prakse
dr Suzanom Jandrić, svakog radnog dana u terminu od 12h do 14h

Telefon za konsultacije 060 67 57 773

Zakažite pregled

    Galerija