Dijabetes, gojaznost i prevencija

Autor: Prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković

Šta je metabolički sindrom i kakva je njegova veza sa dijabetesom?

Metabolički sindrom predstavlja niz faktora rizika za nastanak dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti koji čine takozvani „kvartet smrti“:

  • stomačna gojaznost
  • neki od poremećaja regulacije šećera u krvi
  • povišen krvni pritisak
  • povišene masnoće.

Da li je gojaznost kod dece u porastu u svetu i Srbiji? Koliko i zašto? Kada nastaje metabolički sindrom u dece?

Naši rezultati ispitivanja gojaznih mladih su pokazali da kod nas u Srbiji postoji metabolički sindrom kod 37% gojazne dece i omladine, dok je ostalih 63% imalo premetabolički sindrom (najčešće povećan obim struka i nizak HDL holesterol). Takođe, naši rezultati pokazuju da se učestalost metaboličkog sindroma značajno statistički povećava sa godinama: u dece od 7-15 godina iznosi 34,8%, adolescenata od 16-20 godina 38,9%, a mladih od 20-30 godina – 58,1%.

Istraživanja su pokazala da je predijabetes (intolerancija na glikozu) u Srbiji u porastu. Osnovni uzroci su nedovoljno kretanja i fizičkih aktivnosti, kao i nepravilna ishrana školske dece i omladine bogata prostim ugljenim hidratima iz slatkih napitaka, zasićenim masnoćama životinjskog porekla iz punomasnih mlečnih proizvoda i mesnih prerađevina. Takođe, pržena i pohovana ishrana, prepuna štetnih lipidnih peroksida u restoranima brze hrane, uz nedovoljno korišćenje voća i povrća, dovode do sve veće gojaznosti naše dece i poremećaja kao što su metabolički sindrom koji predstavlja uvod u predijabetes, dijabetes i vaskularne komplikacije.

Do kojih zdravstvenih komplikacija može dovesti gojaznost? Koje su zdravstvene posledice nelečenog gojaznog deteta?

Gojaznost je najčešće povezana sa poremećajima masnoća u krvi, povišenim krvnim pritiskom i povišenim šećerom u krvi. Ovi poremećaji vode u ranu aterosklerozu i vaskularne komplikacije mladih. Javlja se i poremećaj seksualnih funkcija u gojaznih, koji može biti praćen i sterilitetom. Postoji sve veća povezanost gojaznosti sa depresijom i nastankom karcinoma.

Kada treba početi sa lečenjem? Šta ukazuje na gojaznost?

Sa lečenjem treba početi još u detinjstvu, svih sa stomačnom gojaznošću koja je osnovi kriterijum premetaboličkog sindroma. Ako se ne reaguje na vreme, stomačnoj gojaznosti pridružiće se još neki faktor rizika: povišeni trigleceridi, nizak HDL holesterol, blago povišen krvni pritisak, glikemija, i dete će iz premetaboličkog preći u kategoriju metaboličkog sindroma, kasnije predijabetesa, dijabetesa i vaskularnih komplikacija.

Kako se može prevenirati i lečiti dijabetes?

Na osnovu dugogodišnjeg iskustva u primeni prilagođenih mediteranskih jelovnika osobama sa metaboličkim sindromom, predijabetesom, dijabetesom i drugim hroničnim bolestima, dokazali smo da mediteranska ishrana koriguje gojaznost, sprečava nastanak dijabetesa, snižava povišen krvni pritisak i nivo masnoća u krvi (posebno holesterola i triglicerida) čime sprečava arteroskleorzu i vaskularne komplikacije. Može se primeniti kod zdravih u prevenciji navedenih bolesti, i u svih onih koji već imaju neke od hroničnih bolesti. Ovaj vid ishrane prati i normalizacija rada jetre i laboratorijskih parametara funkcije jetre. Naravno, podrazumeva se uvođenje, odnosno povećanje fizičke aktivnosti.

Šta je alarm za decu, a šta za odrasle?

Alarm za postavljanje dijagnoze metaboličkog sindroma kod dece je stomačić, stomačna gojaznost deteta (povećan obim struka za datu dob). Indeks telesne mase (body mass index) deteta može biti u granicama normalnih vrednosti, ali, ako postoji stomačna gojaznost, to je već prisutan jedan faktor metaboličkog sindroma pa se može postaviti dijagnoza premetaboličkog sindroma koga najčešće prate povišeni nivoi insulina u krvi – hiperinsulinizam.

U odraslih, alarm za sprečavanje dijabetesa je stomačna gojaznost, uz najčešće vrednosti šećera na granici normalnih vrednosti (od 5,6 do 6,1 mmol/l u zavisnosti od klasifikacije koju koristimo). To je trenutak kada trebamo uraditi test opterećenja šećerom na osnovu koga se može postaviti dijagnoza da li postoji predijabetes (povišena glikemija našte i intolerancija na glikozu) ili dijabetes.

Ovo su stanja gde se pravilnom ishranom, fizičkim aktivnostima ili nekim lekovima (poput metmorfina) sprečava nastanak šećerne bolesti. Jelovnici zdrave ishrane bazirani na mediteranskoj ishrani su bogati dijetetskim vlaknima, antioksidantima i složenim ugljenim hidratima iz voća, povrća, žitarica, kao i mononezasićenim masnoćama iz maslinovog ulja.

Koja je uloga fizičke aktivnosti u korekciji gojaznosti i metaboličkog sindroma?

Najbolji rezultati postižu se kombinacijom svakodnevne fizičke aktivnosti i pravilne ishrane. Kod dece treba ograničiti gledanje TV i dugo sedenje za računarom i angažovati ih sportskim aktivnostima kroz igre loptom, plivanje, tenis, atletiku, gimnastiku. Gojazna deca i odrasli, s druge strane, zahtevaju posebnu pažnju i poseban program fizičkih vežbi, prilagođenim njihovim sposobnostima na osnovu utvrđenog metaboličkog stanja.

KONTAKTIRAJTE NAS DIREKTNO I ZAKAŽITE PREGLED KOD ENDOKRINOLOGA I STRUČNJAKA ZA MEDITERANSKU ISHRANU PROF. DR VESNE DIMITRIJEVIĆ SREĆKOVIĆ

Leave a Reply

Naša ordinacija Vam nudi besplatne konsultacije sa lekarom opšte prakse
dr Suzanom Jandrić, svakog radnog dana u terminu od 12h do 14h

Telefon za konsultacije 060 67 57 773

Zakažite pregled

    Galerija